понедељак, 11. март 2019.

Gabrijel Garsija Markes: S puta po istočnoj Evropi

Tek što sam ušla u Halu 1 i krenula u šetnju prstenom, nailazim na štand Sezam buka. Prilazim mu bez nade, tek da bacim pogled na znane Markesove naslove, kad ono – nova knjiga, koju nisam videla do sad. Dok gledam poleđinu knjige da vidim o čemu se tu radi, suze radosnice samo što mi nisu krenule, a odluka da je kupim je momentalna. Sreća koju sam tada doživela je neopisiva, a užitak koji je pratio samo čitanje je nešto što bih svakome poželela.

Svaki vrhunski pisac koji se latio pisanja putopisa ostavio nam je neprocenjivo svedočanstvo o mestima koje je posećivao u svojoj eposi. Verodostojniji od istorijskog romana, a daleko poetičniji od istorijskih spisa, putopisi su dovoljno objektivan i majstorski prikaz realnosti, koja vas samo čeka da u nju uronite.


knjizevnost recenzija putopis knjiga pregled
Gabrijel Garsija Markes - S puta po istočnoj Evropi

Čitajući S puta po istočnoj Evropi, upoznajemo se s političkim, životnim i društvenim prilikama SSSR-a i zemalja do kojih seže njegov uticaj, zaključno sa Istočnim Berlinom, u doba posle Staljina a pre Berlinskog zida. Markes kao i u većini svojih dela blista toliko da imam utisak da bi i uputstvo za upotrebu pegle njegovom rukom napisano bilo zanimljivo. Cenim da će čak i najzahtevniji čitalac sa izuzetno visokim kriterijumima uživati u njegovim visprenim opažanjima, duhovitim opaskama i inspirativnim opisima tako zagonetnog i intrigantnog razdoblja.

S obzirom na to da smo uglavnom upoznati sa neprijateljsko-paranoičnim stavovima Zapada i veličajućim i nekritičkim pogledom Istoka, utisci tada mladog kolumbijskog novinara iz novog ugla osveljavaju datu temu i upotponjuju našu predstavu o prilikama u istočnoj Evropi.

Kako je Markes upoznavao zemlje istočnog bloka? Ceo njegov boravak je prožet željom da priča sa ljudima i dovitljivim pokušajima da do razgovora dođe. Kada razgovara s ljudima katkad dođe do situacija gde može da upotrebi svoj neusiljeni i radoznali smisao za humor, kojim kao dete ispipava situaciju: Šta će se desiti ako kažem ili uradim to i to?

Onda kada ne može da priča s ljudima, on se dovija i gleda natpise na vratima toaleta u lokalnom pabu, jer se tu uvek može videti šta misli narod. Pored ovoga, Markes upotpunjuje sliku o jednom društvu pronicljivo analizirajući arhitekturu, izloge, ponašanje i izraze lica tamošnjih stanovnika.

- Kakav je osećaj proći kroz Gvozdenu zavesu?
- Na koji način su Zapadni i Istočni Berlin bili razdvojeni pre Zida?
- Koji narod iz Istočnog bloka je zadovoljan svojom sudbinom?
- Gde su knjižare najotmenije radnje?
- Zašto je Markes na svom putovanju kupio 200 paklica cigara?
- Kako izgleda 22400000 kvadratnih kilometara bez i jedne jedine reklame za Koka-Kolu?
- U kojoj zemlji ljudi ne žele da pričaju sa strancima?

Odgovori vas čekaju u knjizi!





понедељак, 04. фебруар 2019.

3 saveta kako da izbegneš nepredviđene troškove kada koristiš mobilni telefon

Mnogi će pomisliti da je o ovim stvarima izlišno pisati, ali ono što vidim i čujem u praksi pokazuje da ovo što sam vam pripremila dosta ljudi i dalje ne zna.

Ako ste i vi među njima, nadam se da će vam ovi saveti koristiti.

Mobilni telefon /izvor: Pixabay/

1. Kupite zaštitno staklo za ekran


Ovo je tako jednostavno, jeftino i dostupno rešenje da bi čovek pomislio da ovo svi živi primenjuju.

Ipak, sudeći po broju razbijenih ekrana za koje znam, malo podsećanje nije na odmet.

Da biste zaštitili ekran od lomova, dovoljno je (osim ako ga ne bacate sa vrha Beograđanke) da stavite zaštitno staklo na ekran, što u servisu košta 600-700 dinara.

Što bi rekli dovitljivi prodavci - to nije cena, to je investicija.


Mobilni telefon - slomljeno staklo /izvor: Pixabay/

2. Merite potrošnju mobilnog interneta


Da li ste nekad imali uvećan račun zbog potrošnje mobilnog interneta? 

Ako jeste, verovatno vam je prva pomisao bila da pomisao da operater krade. Ne kažem da je to nemoguće, ali sudeći po mom iskustvu, potrošnja se uvek poklapa.

Kako to znam? Lako - podesila sam telefon da mi meri potrošnju mobilnih podataka.

Ako nemate tu sreću da imate beskonačno interneta ili neograničen spori nakon što potrošite brz, savetujem merenje mobilnih podataka kao prevenciju od dodatnih nula na računu za sledeći mesec.

E, sad, kako to da podesiš u svom telefonu, ne znam, boga mi, ali Gugl zna. Kada dođete do stranice gde podešavate merenje, tamo podesite količinu gigabajta kao i period u kom se ta količina meri (obično tokom jednog meseca, osim ako vam obračunski period ne kreće od nekog drugog dana u mesecu). 



Ovo nam valjda daje internet /izvor: Pixabay/

3. Ne koristite mobilne usluge (posebno internet) u romingu


Evo ima dobrih 15 godina kako koristimo mobilne telefone, a opet ima dosta ljudi koje nakon povratka u Srbiju dočekaju astronomski računi. A stavka na računu - usluge u romingu.

Naravno, opet je operater kriv. Ali hajde da vidimo šta tu može da se uradi pa da nema ovakvih neprijatnih iznenađenja.

Kao prvo, možete potpuno da isključite mrežu tako što ćete je staviti recimo na profil letenja, i to pre nego što izađete van granica Srbije. Dakle, ne par kilometara pošto pređete granicu ili tek kad sletite i prošvrćkate se po stranom aerodromu. Tada e telefon već automatski povezao na neku mrežu i krenuo je sa potrošnjom, a kilobajt košta ko Svetog Petra kajgana.

Ako ipak želite da primate pozive i poruke, možete samo da isključite mobilni prenos podataka i da gledate u ikonicu za mobilni net ko u ikonu pazeći da je slučajno ne aktivirate.

U slučaju da je to previše stresno i komplikovano, operateri nude opciju isključivanja mobilnih podataka u romingu uz simboličnu nadoknadu, pa i to može biti dobra opcija.


BONUS: Nešto se osećam darežljivo danas, pa imate i bonus. Znate one poruke sa četvorocifrenih brojeva što vam stižu ne znate odakle, a istovremeno imate veći račun, ne znate kako? One vam stižu kada se prijavljujete za lažne vaučere iz Maksija, za 'Ko mi gleda Facebook profil', horoskope, recepte i slično. Ako primetite da vam stiže takva poruka ili se odjavite od poruka ili zamolite operatera da vam ukine VAS poruke.

I za kraj kultna pesma o mobilnom telefonu i spot koji vas neće ostaviti ravnodušnima.






понедељак, 17. децембар 2018.

Original magazin - časopis vredan čitanja

Kvalitetan časopis gotovo bez reklama i sa tekstovima koji su smisleni i ne služe samo popunjavanju prostora, a da to nije časopis koji se bavi striktno naukom ili kulturom - do sada ga nije bilo, a sada je tu Original magazin.



Ja sam ga otkrila ovog meseca, a sudeći po anketi koju sam sprovela na svom insta storiju, većina (86%) mojih prijatelja nije imala prilike da čita ovaj časopis. Slede opšti osvrt i pregled decembarskog broja, posle čega će se, nadam se, statistika smanjiti, jer Original magazin to zaslužuje.

Na trafici su mi privukli pažnju sjajan papir, zanimljivo ime i odsustvo bilo čega vrištećeg. Jedna slika i tri naslova, od kojih se jedan bavi ženama, a drugi preduzetništvom delovali su obećavajuće, pa sam se rešila da uzmem časopis i vidim čega sve tu ima.

Teško je odrediti vrstu kojoj Original magazin pripada, jer se bavi širim spektrom tema. Rekla bih da je najpogodniji za obrazovane i kulturne ljude između 20 i 35 godina koji imaju raznovrsna interesovanja i želju da pročitaju ozbiljno i profesionalno napisane članke.

Tematske oblasti koje su pokrivene u ovom broju su: ekologija, zdravlje, lični razvoj, preduzetništvo, tehnološke i IT, inovacije, umetnost, kultura, putopis i tekstovi o znamenitim ličnostima i intervjui sa ljudima koji imaju šta pametno da kažu.

Original magazin izlazi svakog prvog četvrtka u mesecu uz Nedeljnik, a nakon nedelju dana kreće u samostalnu prodaju. Na sajtu Fondacije Novak Đoković, osnivača magazina, piše da svakog 25. u mesecu izlazi na sajtu izlazi prethodni broj časopisa u pdf-u. Pretražih i sajt fondacije i sajt magazina, ali tu verziju ne nađoh.

Ako vi uspete da nađete, dojavite.



недеља, 30. септембар 2018.

Priče za laku noć za male buntovnice, a i za one veće

- Nekada davno bila jedna princeza...
- Misliš princ.
- Jok, mislim princeza. Bila jedna princeza i imala je važan zadatak...
- Koji, da sačeka princa?

E, pa junakinje ovih priča ne čekaju prinčeve. One uzimaju stvar u svoje ruke još od pre Hrista pa sve do današnjih dana. Ovih sto žena se borilo, a neke od njih se i danas bore da ostvare svoje ciljeve i uspeju u životu uprkos svim predrasudama. Znate kakva je situacija sad, a za ranije možemo samo da zamišljamo i po malo iz ove knjige i saznajemo.

slika, recenzija, knjiga, dizajn
Priče za laku noć za male buntovnice, Vulkan izdavaštvo


Prikaz


Dok sam išla u školu, zapitala sam se zašto su svi umetnici i naučnici bili muškarci. Zašto žene nisu slikale, pisale i gledale zvezde? U međuvremenu sam saznala da se tada žene nisu bavile tim stvarima, a još kasnije da je ipak i u tim teškim vremenima bilo žena koje su se drznule da izađu iz okvira Šta ću da kuvam sutra? i urade nešto značajno za sebe i za ceo svet.

U ovoj knjizi se upoznajemo sa 100 žena iz svih vremenskih perioda i raznoraznih profesija - tu su vladarke, sportistkinje, umetnice, naučnice, aktivistkinje. O nekima smo učili u školi, ali o većini nismo. Da li neko zna ko je žena astronom iz Kine XVII koja je pisala poeziju o ravnopravnosti? Koja žena je provela decenije u kućnom pritvoru, a zatim postala predsednik svoje države? A koja je to Srpkinja zaslužila mesto među ovim heroinama?

Priče o tri pomenute i još 97 drugih čekaju u knjizi Priče za laku noć za male buntovnice da vas inspirišu dok ih čitate sa nesumnjivim uživanjem. Svaka priča zauzima jednu veliku stranu knjige, što je dovoljno da se pitko predstave najznačajniji elementi biografije i da vas zaintrigira da kopate dublje i još više saznajete o tim izvanrednim ženama, ali i mnogim drugim vrednim pažnje. Svaka priča je propraćena ilustracijom, koja nam dočarava ne samo izgled nego i karakter opisane junakinje. Na kraju knjige se nalazi i zadatak za vas - da ovu knjigu obogatite još jednom pričom i ilustracijom, onom najvažnijom, o sebi.

Muzej nauke, Valensija (jer saznavanju nikad kraja)


Iako je knjiga namenjena devojčicama, nema nikakvog razloga da pričama o 100 veličanstvenih žena ne počastimo i mi odrasl(ij)e, a dobro bi došla i delu muškog roda koji ne beži od feminizma kao od pošasti (ovima drugima ni nema pomoći, realno). Ja sam je poklonila za rođendan jednoj divnoj, hrabroj i uvek pozitivnoj ženi i preporučila bih je kao idealan rođendanski poklon koji je vredan i kojim ćete pokazati pažnju, divljenje i poštovanje, pogotovo ako se odvažite da na kraju knjige napišete i priču o rođendancu (ali pazite da ostavite mesta da i budući vlasnik dopiše nešto o sebi).

Kako smo uopšte dobili priliku da imamo jednu ovako posebnu knjigu? Pa opet zahvaljujući dvema ženama koje su došle na ideju da uopšte izdaju ovakvu knjigu, ali i svim ljudima koji su finansijski podržali ovu ideju na platformi za skupljanje novca za finansiranje projekata. Hvala Eleni Favilo i Frančeski Kavalo kao i svima drugima koji su stali uz ovu ideju, a koje su autorke spomenule na poslednjim stranicama Priča za laku noć za male buntovnice.

Cena i izdavač


Knjigu je kod nas izdalo Vulkan izdavaštvo, a može se kupiti u knjižarama i online po ceni od oko 1400-1500 dinara. Knjiga ima tvrd povez i veoma kvalitetan papir, što u današnje vreme nije standard, a itekako doprinosi utisku. S obzirom na to da je knjiga nešto sasvim novo i da je sve i tehnički urađeno 'na nivou', rekla bih da je ova cena opravdana i da je vredi kupiti.





уторак, 20. фебруар 2018.

Top of the top music - tatina plejlista

Videla sam ovu igricu popularnu među srpskim blogerima kod Olje Ristić, a pošto obožavam muziku, morala sam da se priključim ovom trendu. Pošto još nisam ostvarila blogoprijateljstva, samonominovala sam se za ovu igricu.

Dugo sam razmišljala da li da u post uključim svoje omiljene pesme ili pesme detinjstva ili pak šaljive. Na kraju sam se odlučila na neke koje je tata voleo, jer sam ja uvek u mogućnosti da svoje favorite postavim po društvenim mrežama nekom prilikom, a neka njegove budu ovde na jednom mestu, za uspomenu.

1. Lučano Pavaroti - Furikurikurikula

Dvoumila sam se između ove i O sole mio, ali ova mi je prva pala na pamet. Kad smo išli negde kolima van Beograda, obavezno smo puštali kasete, među kojima je bila i ona sa klasičnom i evergrin muzikom. Baš je bilo zabavno - idemo autom i grmi Pavaroti! Ko zna kako su nas ljudi gledali, ali nama je bilo super 😊


2. Jovano, Jovanke

Svaka sličnost sa mojim imenom je namerna! I zato je tata morao da naručuje tu pesmu na svakom slavlju na kom se naručivati moglo. Jooj, što ja to nisam volela kad sam bila mala, nekako sam se previše osećala izloženo i u centru pažnje, kao da svi znaju da je to za mene i samo u mene gledaju. Jednom sam čak i plakala na nekoj svadbi! Danas volim s vremena na vreme da je čujem i istražim razne varijante. Sviđa mi se ova, pa je kačim umesto klasične, koju svi znate. Kako vam se čini?



3. Luz Casal - Madrugadas

Svidela se njemu i originalna, srpska verzija, ali kad je čuo ovu na španskom, potpuno je odlepio! Držao ju je na desktopu i mislim da je to poslednja koja mu se baš svidela, tako da se morala naći ovde. A vala volim je i ja - baš je lepa i emotivna.



4. Luis (ili Luj?) Armstrong - What a wonderful world

Nedavno sam je kačila na fb uz propratni status, ali sad vam je dajem uz celu priču.

Ležimo tata i ja, ja mala, ne znam da li sam u školu pošla ili nisam, i piči radio.

Tata (koji inače nije znao engleski, pa je bio ponosan na svoje razumevanje): Nebo je plavo...
Ja (ushićeno): I beli oblaci, i beli oblaci!

I to moje prevodilaštvo je zauvek ostalo zapamćeno kao nesumnjiv dokaz mog poznavanja engleskog jezika. Svaki put kad bismo zajedno čuli tu pesmu, tata nije propuštao da odglumi celu scenu ili barem ono: I beli oblaci, i beli oblaci! Evo i belih oblaka i pesme o tome šta to život čini lepim.



5. Cuge Gojković - Janjičar

Na ovu pesmu nemam neki poseban komentar, ali tata ju je baš voleo, pa sam morala da je uvrstim ovde. Toliko ju je jedno vreme puštao, da sam je naučila napamet.
Sad razmišljam kako bi barem tekst bio dobar materijal za napredni nivo srpskog kao stranog (previše volim svoj posao), jer uključuje dosta kulturološkog i reči koje razumeju svi Srbi, a malo koji stranac. Dosta stručnog razglabanja, evo vam pesme!



Na kraju bih nominovala dve osobe koje su obe nedavno počele da pišu blog i inspirišu me svojim radom i kvalitetom:

1) Najbolju drugaricu iz srednje škole - da internacionalizuje ovaj naš trend (a možda nam je i već došao iz inostranstva?) u svom blogu koji teži da pokori svet

2) Dragu koleginicu sa mastera - da oplemeni celu priču lepim izborom muzike za decu. U slučaju da ne izabere ovu pesmu, ja moram da dam preporuku za pesmu Ima jedna pećina stroga i da kažem da je pesma odlična za odrasle.

Moram da dodam i jedan novi blog koji mi je zapao za oko:

3) Psiholog piše blog - da nam predloži neke pesme za opuštanje, umirivanje ili protiv depresije; izbor je na njemu 🙂

Dobrodošli su i svi ostali koji nemaju blogoprijatelje, a nadahnuti su da učestvuju.

Šta je za vas top of the top music?





среда, 07. фебруар 2018.

4 mane lanaca škola stranih jezika

Skloni smo s razlogom da verujemo brendovima. Zato kad odemo u drugu državu, trčimo u Mek, a kad smo u drugom kraju grada, radije se odlučujemo za objekat lanca kafea, nego za lokalni kafić. U svakom objektu je isti standard i kvalitet usluge.

Znamo šta da očekujemo, a ljudi su bića sigurnosti i navike. Osim toga, vodimo se za mišljenjem većine - ako svi idu tamo, mora da je dobro.

Isto važi i za škole stranih jezika. Škola uloži pare, izgradi brend i dobije poverenje. I onda se ljudi bez mnogo razmišljanja i istraživanja odluče baš za nju. Pored nesumnjivih prednosti lanaca škola stranih jezika, evo i nekoliko mana, čisto da imate širu sliku kada birate kome ćete pokloniti poverenje.

mane lanaca skola stranih jezika

1) Cena 


Hoćeš poznat brend - plati! Oni su uložili vreme i novac da bi postali poznati i da bi ti imala/imao osećaj sigurnosti i poverenja kada učiš kod njih, i to je skroz u redu. 

Cene mogu biti astronomske tamo gde imaju zaista vrhunske profesore i odnos prema klijentu, pa ko ne želi mnogo da razmišlja, a kvalitet mu je imperativ - ovo je najbolja opcija.

Mogu biti i visoke za usluge koje nude, ali prikazane tako da se vama čini da to uopšte nije mnogo novca
Dobro sam prošao, ovo je baš povoljno - mislite. 
Međutim, ako pogledate još neku školu, videćete da su cene slične, a možda čak i niže, za jezički paket za ciljnu grupu kojoj vi pripadate.

2) Male grupe


E, ovo mi je hit kad vidim: Male grupe, od xy do 12 učenika. DVANAEST! To oni zovu malo?

Ljudi moji, zamislite da ste na času sa još 11 učenika i da čas traje 60 minuta. To znači da svako od vas ima SAMO PET MINUTA da priča na ciljanom jeziku tokom časa, a da ne pominjem to da profesor ne služi samo za ukras, već da vam ponešto i objasni, pa vaših 5 minuta lako spadne na 3-4.

Ali hajde neka bude 5. Ako imate 2-3 puta nedeljno čas, to je 15 minuta nedeljno. Ovo je jednostavno nedovoljno i neprihvatljivo malo.


3) Smeštanje u neodgovarajuću grupu


Ovo vam se vrlo lako može dogoditi svuda, ali što škola više teži da bude mašina za profit umesto obrazovna institucija, to su veće šanse da vam se desi baš to.

Neće vam reći da nema trenutno grupe za vas - kako onda da zarade? Smestiće vas za ceo nivo nižu grupu ako im tamo fali jedan čovek da je formiraju. Ovo se meni desilo. Da ne ulazim u razloge zašto sam pristala na to. Iako je profesorka bila vrhunska i mogla je da posveti pažnju mojim greškama i onome što je meni korisno, činjenica je da sam štrčala po znanju, a grupa bi trebalo da bude ipak homogena koliko god je to moguće.

Ako kaskate za grupom, neće vam reći da je bolje da uzmete dodatne individualne časove. Grupa ne može ispaštati zbog vas, tako da će oni ići svojim tempom, a vaš novac biće proćerdan. Naravno, neće vam ga vratiti.


4) Nedovoljno stručni profesori



Verovali ili ne, i ovo se dešava po ovakvim školama. Piše da su svi diplomirani filolozi, ali ne verujte svemu što piše. Može se desiti da imaju samo maglovitu predstavu da je Filološki tu negde kod Filozofskog.

Ali hajde da uzmemo u obzir one koji znaju gde je Filološki i ponekad ga posete. Neko može da završi recimo nemački, i on je diplomirani filolog. Ali da li je na osnovu toga dovoljno stručan i da predaje engleski i srpski strancima? Ne bih rekla. 

Naravno, postoji mogućnost da se takvi ljudi osposobe, ali znanje jezika samo po sebi i eventualno poznavanje opštih metodičkih principa nisu dovoljni da neko može sebe da nazove (ili škola da ga nazove) dovoljno kvalitetnim predavačem (a za taj kvalitet vi dobro plaćate)

Zašto vam sve ovo pišem? Jer smatram da imate pravo da znate sve informacije, pa onda na osnovu toga da donesete odluku. 

Da idete kod bilo koga, to vam ne bih preporučila. Bolje sačuvajte tih 100-200€ ili ih utrošite na putovanje u zemlju u kojoj se taj jezik govori (a za engleski možete otići i u neku susednu zemlju i provežbati) - pametnije ćete uložiti svoj novac.

Kakva su vaša iskustva sa učenjem stranih jezika u velikim lancima škola?