Veliki miting u prestonici kao završni udarac, konačni dokaz diktatorove nadmoći. Nadmoći da obmane, zastraši, ponizi i jeftino potkupi svoje verne podanike; taman da pljune u oko svima koji su se drznuli da ga ne vole. Sav se razbaškario, pa i u svom propagandnom materijalu na sva zvona objavljuje da kupuje ljudstvo za hiljadu dinara i sendvič. Samo što nije napisao - može mi se.
I moglo mu se. Autobusi su pristigli iz svih delova zemlje, jednom rečju iz unutrašnjosti, taman da se parkiraju u ulice zatvorene za saobraćaj. Usputni prolaznici su ih slikali, kačili na drustvene mreže i onda nastavljali svojim putem, što dalje od predstojećeg cirkusa.
 |
| Autobusi za miting |
Kao kakve akrobate, učesnici skupa su se uskladili i sve je teklo kao podmazano: kad treba vikati - viči, tapšati - tapši. Sve je bilo u redu.
Osim nje.
Kakve joj sve ideje neće pasti na pamet.
Bilo je kao što je pretpostavila - ljudi su stajali na ulici, gotovo kao đačići u redu. Niko se nije sa žarom verao po obližnjim česmama i klupama, a kamoli po Kajmakčalanskoj osmatračnici, spomeniku koji podseća drevna utvrđenja kakve srednjovekovne tvrđave. Uzela je bačenu, izgaženu zastavu sa travnjaka, hop-cup, očas posla se uzverala na vrh te osmatračnice da bolje vidi predstavu. Ili da je priredi?
Šta sve može da se uradi uz pomoć štapa i kanapa! Dok je diktator stupao na scenu, ona je uzela kanap i zavezala jedan kraj za štap, a za drugi vezala sendvič, a zatim je zabacila udicu iznad hipnotisane gomile i počela da peca.
U prvi mah je niko nije primetio. Diktator je govorio kako ih danas ima 100000, dok je na bednom skupu opozicije bilo bednih 7500 ljudi. Promaklo mu je da im pomene da je i 100000 i 7500 zauzelo isti prostor; ali sve i da je rekao - oni bi mu zdušno verovali.
On ju je prvi i video. Sekundu nakon iznenađenja i zbunjenosti na licu, usputnim tonom joj je rekao nešto o sramoti i poštenom narodu kome se ona ruga, a onda je nastavio da priča. Tek tada su je ljudi opazili i taman što su počeli da besno uzvikuju ka njoj, diktator ih je pozvao da 'ne obraćaju pažnju na uzurpatora koji nema pametnija posla' i da slušaju šta on važno ima da im kaže. Nekoliko mrkih pogleda kasnije, svi su ga poslušali i više nisu obraćali pažnju na nju.
Sačekala je još nekoliko minuta. Bila je spremna na uvrede, pa čak i na fizički obračun ako treba, ali nije očekivala potpunu ravnodušnost ljudi na tako očiglednu i smelu provokaciju, kako je ona o tome mislila.
Pokupila se i otišla kući, a da to niko nije ni primetio slaveći vođu.
