Tek što sam ušla u Halu 1 i krenula u šetnju prstenom, nailazim na štand Sezam buka. Prilazim mu bez nade, tek da bacim pogled na znane Markesove naslove, kad ono – nova knjiga, koju nisam videla do sad. Dok gledam poleđinu knjige da vidim o čemu se tu radi, suze radosnice samo što mi nisu krenule, a odluka da je kupim je momentalna. Sreća koju sam tada doživela je neopisiva, a užitak koji je pratio samo čitanje je nešto što bih svakome poželela.
Svaki vrhunski pisac koji se latio pisanja putopisa ostavio nam je neprocenjivo svedočanstvo o mestima koje je posećivao u svojoj eposi. Verodostojniji od istorijskog romana, a daleko poetičniji od istorijskih spisa, putopisi su dovoljno objektivan i majstorski prikaz realnosti, koja vas samo čeka da u nju uronite.
Čitajući S puta po istočnoj Evropi, upoznajemo se s političkim, životnim i društvenim prilikama SSSR-a i zemalja do kojih seže njegov uticaj, zaključno sa Istočnim Berlinom, u doba posle Staljina a pre Berlinskog zida. Markes kao i u većini svojih dela blista toliko da imam utisak da bi i uputstvo za upotrebu pegle njegovom rukom napisano bilo zanimljivo. Cenim da će čak i najzahtevniji čitalac sa izuzetno visokim kriterijumima uživati u njegovim visprenim opažanjima, duhovitim opaskama i inspirativnim opisima tako zagonetnog i intrigantnog razdoblja.
S obzirom na to da smo uglavnom upoznati sa neprijateljsko-paranoičnim stavovima Zapada i veličajućim i nekritičkim pogledom Istoka, utisci tada mladog kolumbijskog novinara iz novog ugla osveljavaju datu temu i upotponjuju našu predstavu o prilikama u istočnoj Evropi.
Kako je Markes upoznavao zemlje istočnog bloka? Ceo njegov boravak je prožet željom da priča sa ljudima i dovitljivim pokušajima da do razgovora dođe. Kada razgovara s ljudima katkad dođe do situacija gde može da upotrebi svoj neusiljeni i radoznali smisao za humor, kojim kao dete ispipava situaciju: Šta će se desiti ako kažem ili uradim to i to?
Onda kada ne može da priča s ljudima, on se dovija i gleda natpise na vratima toaleta u lokalnom pabu, jer se tu uvek može videti šta misli narod. Pored ovoga, Markes upotpunjuje sliku o jednom društvu pronicljivo analizirajući arhitekturu, izloge, ponašanje i izraze lica tamošnjih stanovnika.
- Kakav je osećaj proći kroz Gvozdenu zavesu?
- Na koji način su Zapadni i Istočni Berlin bili razdvojeni pre Zida?
- Koji narod iz Istočnog bloka je zadovoljan svojom sudbinom?
- Gde su knjižare najotmenije radnje?
- Zašto je Markes na svom putovanju kupio 200 paklica cigara?
- Kako izgleda 22400000 kvadratnih kilometara bez i jedne jedine reklame za Koka-Kolu?
- U kojoj zemlji ljudi ne žele da pričaju sa strancima?
Odgovori vas čekaju u knjizi!
Svaki vrhunski pisac koji se latio pisanja putopisa ostavio nam je neprocenjivo svedočanstvo o mestima koje je posećivao u svojoj eposi. Verodostojniji od istorijskog romana, a daleko poetičniji od istorijskih spisa, putopisi su dovoljno objektivan i majstorski prikaz realnosti, koja vas samo čeka da u nju uronite.
 |
| Gabrijel Garsija Markes - S puta po istočnoj Evropi |
Čitajući S puta po istočnoj Evropi, upoznajemo se s političkim, životnim i društvenim prilikama SSSR-a i zemalja do kojih seže njegov uticaj, zaključno sa Istočnim Berlinom, u doba posle Staljina a pre Berlinskog zida. Markes kao i u većini svojih dela blista toliko da imam utisak da bi i uputstvo za upotrebu pegle njegovom rukom napisano bilo zanimljivo. Cenim da će čak i najzahtevniji čitalac sa izuzetno visokim kriterijumima uživati u njegovim visprenim opažanjima, duhovitim opaskama i inspirativnim opisima tako zagonetnog i intrigantnog razdoblja.
S obzirom na to da smo uglavnom upoznati sa neprijateljsko-paranoičnim stavovima Zapada i veličajućim i nekritičkim pogledom Istoka, utisci tada mladog kolumbijskog novinara iz novog ugla osveljavaju datu temu i upotponjuju našu predstavu o prilikama u istočnoj Evropi.
Kako je Markes upoznavao zemlje istočnog bloka? Ceo njegov boravak je prožet željom da priča sa ljudima i dovitljivim pokušajima da do razgovora dođe. Kada razgovara s ljudima katkad dođe do situacija gde može da upotrebi svoj neusiljeni i radoznali smisao za humor, kojim kao dete ispipava situaciju: Šta će se desiti ako kažem ili uradim to i to?
Onda kada ne može da priča s ljudima, on se dovija i gleda natpise na vratima toaleta u lokalnom pabu, jer se tu uvek može videti šta misli narod. Pored ovoga, Markes upotpunjuje sliku o jednom društvu pronicljivo analizirajući arhitekturu, izloge, ponašanje i izraze lica tamošnjih stanovnika.
- Kakav je osećaj proći kroz Gvozdenu zavesu?
- Na koji način su Zapadni i Istočni Berlin bili razdvojeni pre Zida?
- Koji narod iz Istočnog bloka je zadovoljan svojom sudbinom?
- Gde su knjižare najotmenije radnje?
- Zašto je Markes na svom putovanju kupio 200 paklica cigara?
- Kako izgleda 22400000 kvadratnih kilometara bez i jedne jedine reklame za Koka-Kolu?
- U kojoj zemlji ljudi ne žele da pričaju sa strancima?
Odgovori vas čekaju u knjizi!
Нема коментара:
Постави коментар