Poslednji miting

Veliki miting u prestonici kao završni udarac, konačni dokaz diktatorove nadmoći. Nadmoći da obmane, zastraši, ponizi i jeftino potkupi svoje verne podanike; taman da pljune u oko svima koji su se drznuli da ga ne vole. Sav se razbaškario, pa i u svom propagandnom materijalu na sva zvona objavljuje da kupuje ljudstvo za hiljadu dinara i sendvič. Samo što nije napisao - može mi se.

I moglo mu se. Autobusi su pristigli iz svih delova zemlje, jednom rečju iz unutrašnjosti, taman da se parkiraju u ulice zatvorene za saobraćaj. Usputni prolaznici su ih slikali, kačili na drustvene mreže i onda nastavljali svojim putem, što dalje od predstojećeg cirkusa.

Autobusi za miting

Kao kakve akrobate, učesnici skupa su se uskladili i sve je teklo kao podmazano: kad treba vikati - viči, tapšati - tapši. Sve je bilo u redu.

Osim nje.

Kakve joj sve ideje neće pasti na pamet.

Bilo je kao što je pretpostavila - ljudi su stajali na ulici, gotovo kao đačići u redu. Niko se nije sa žarom verao po obližnjim česmama i klupama, a kamoli po Kajmakčalanskoj osmatračnici, spomeniku koji podseća drevna utvrđenja kakve srednjovekovne tvrđave. Uzela je bačenu, izgaženu zastavu sa travnjaka, hop-cup, očas posla se uzverala na vrh te osmatračnice da bolje vidi predstavu. Ili da je priredi?

Šta sve može da se uradi uz pomoć štapa i kanapa! Dok je diktator stupao na scenu, ona je uzela kanap i zavezala jedan kraj za štap, a za drugi vezala sendvič, a zatim je zabacila udicu iznad hipnotisane gomile i počela da peca.

U prvi mah je niko nije primetio. Diktator je govorio kako ih danas ima 100000, dok je na bednom skupu opozicije bilo bednih 7500 ljudi. Promaklo mu je da im pomene da je i 100000 i 7500 zauzelo isti prostor; ali sve i da je rekao - oni bi mu zdušno verovali.

On ju je prvi i video. Sekundu nakon iznenađenja i zbunjenosti na licu, usputnim tonom joj je rekao nešto o sramoti i poštenom narodu kome se ona ruga, a onda je nastavio da priča. Tek tada su je ljudi opazili i taman što su počeli da besno uzvikuju ka njoj, diktator ih je pozvao da 'ne obraćaju pažnju na uzurpatora koji nema pametnija posla' i da slušaju šta on važno ima da im kaže. Nekoliko mrkih pogleda kasnije, svi su ga poslušali i više nisu obraćali pažnju na nju.

Sačekala je još nekoliko minuta. Bila je spremna na uvrede, pa čak i na fizički obračun ako treba, ali nije očekivala potpunu ravnodušnost ljudi na tako očiglednu i smelu provokaciju, kako je ona o tome mislila.

Pokupila se i otišla kući, a da to niko nije ni primetio slaveći vođu.  

Gabrijel Garsija Markes: S puta po istočnoj Evropi

Tek što sam ušla u Halu 1 i krenula u šetnju prstenom, nailazim na štand Sezam buka. Prilazim mu bez nade, tek da bacim pogled na znane Markesove naslove, kad ono – nova knjiga, koju nisam videla do sad. Dok gledam poleđinu knjige da vidim o čemu se tu radi, suze radosnice samo što mi nisu krenule, a odluka da je kupim je momentalna. Sreća koju sam tada doživela je neopisiva, a užitak koji je pratio samo čitanje je nešto što bih svakome poželela.

Svaki vrhunski pisac koji se latio pisanja putopisa ostavio nam je neprocenjivo svedočanstvo o mestima koje je posećivao u svojoj eposi. Verodostojniji od istorijskog romana, a daleko poetičniji od istorijskih spisa, putopisi su dovoljno objektivan i majstorski prikaz realnosti, koja vas samo čeka da u nju uronite.

Gabrijel Garsija Markes - S puta po istočnoj Evropi

Čitajući S puta po istočnoj Evropi, upoznajemo se s političkim, životnim i društvenim prilikama SSSR-a i zemalja do kojih seže njegov uticaj, zaključno sa Istočnim Berlinom, u doba posle Staljina a pre Berlinskog zida. Markes kao i u većini svojih dela blista toliko da imam utisak da bi i uputstvo za upotrebu pegle njegovom rukom napisano bilo zanimljivo. Cenim da će čak i najzahtevniji čitalac sa izuzetno visokim kriterijumima uživati u njegovim visprenim opažanjima, duhovitim opaskama i inspirativnim opisima tako zagonetnog i intrigantnog razdoblja.

S obzirom na to da smo uglavnom upoznati sa neprijateljsko-paranoičnim stavovima Zapada i veličajućim i nekritičkim pogledom Istoka, utisci tada mladog kolumbijskog novinara iz novog ugla osveljavaju datu temu i upotponjuju našu predstavu o prilikama u istočnoj Evropi.

Kako je Markes upoznavao zemlje istočnog bloka? Ceo njegov boravak je prožet željom da priča sa ljudima i dovitljivim pokušajima da do razgovora dođe. Kada razgovara s ljudima katkad dođe do situacija gde može da upotrebi svoj neusiljeni i radoznali smisao za humor, kojim kao dete ispipava situaciju: Šta će se desiti ako kažem ili uradim to i to?

Onda kada ne može da priča s ljudima, on se dovija i gleda natpise na vratima toaleta u lokalnom pabu, jer se tu uvek može videti šta misli narod. Pored ovoga, Markes upotpunjuje sliku o jednom društvu pronicljivo analizirajući arhitekturu, izloge, ponašanje i izraze lica tamošnjih stanovnika.

- Kakav je osećaj proći kroz Gvozdenu zavesu?
- Na koji način su Zapadni i Istočni Berlin bili razdvojeni pre Zida?
- Koji narod iz Istočnog bloka je zadovoljan svojom sudbinom?
- Gde su knjižare najotmenije radnje?
- Zašto je Markes na svom putovanju kupio 200 paklica cigara?
- Kako izgleda 22400000 kvadratnih kilometara bez i jedne jedine reklame za Koka-Kolu?
- U kojoj zemlji ljudi ne žele da pričaju sa strancima?

Odgovori vas čekaju u knjizi!

3 saveta kako da izbegneš nepredviđene troškove kada koristiš mobilni telefon

Mnogi će pomisliti da je o ovim stvarima izlišno pisati, ali ono što vidim i čujem u praksi pokazuje da ovo što sam vam pripremila dosta ljudi i dalje ne zna.

Ako ste i vi među njima, nadam se da će vam ovi saveti koristiti.

Mobilni telefon /izvor: Pixabay/

1. Kupite zaštitno staklo za ekran

Ovo je tako jednostavno, jeftino i dostupno rešenje da bi čovek pomislio da ovo svi živi primenjuju.

Ipak, sudeći po broju razbijenih ekrana za koje znam, malo podsećanje nije na odmet.

Da biste zaštitili ekran od lomova, dovoljno je (osim ako ga ne bacate sa vrha Beograđanke) da stavite zaštitno staklo na ekran, što u servisu košta 600-700 dinara.

Što bi rekli dovitljivi prodavci - to nije cena, to je investicija.

Mobilni telefon - slomljeno staklo /izvor: Pixabay/

2. Merite potrošnju mobilnog interneta

Da li ste nekad imali uvećan račun zbog potrošnje mobilnog interneta? 

Ako jeste, verovatno vam je prva pomisao bila da pomisao da operater krade. Ne kažem da je to nemoguće, ali sudeći po mom iskustvu, potrošnja se uvek poklapa.

Kako to znam? Lako - podesila sam telefon da mi meri potrošnju mobilnih podataka.

Ako nemate tu sreću da imate beskonačno interneta ili neograničen spori nakon što potrošite brz, savetujem merenje mobilnih podataka kao prevenciju od dodatnih nula na računu za sledeći mesec.

E, sad, kako to da podesiš u svom telefonu, ne znam, boga mi, ali Gugl zna. Kada dođete do stranice gde podešavate merenje, tamo podesite količinu gigabajta kao i period u kom se ta količina meri (obično tokom jednog meseca, osim ako vam obračunski period ne kreće od nekog drugog dana u mesecu). 

Ovo nam valjda daje internet /izvor: Pixabay/

3. Ne koristite mobilne usluge (posebno internet) u romingu

Evo ima dobrih 15 godina kako koristimo mobilne telefone, a opet ima dosta ljudi koje nakon povratka u Srbiju dočekaju astronomski računi. A stavka na računu - usluge u romingu.

Naravno, opet je operater kriv. Ali hajde da vidimo šta tu može da se uradi pa da nema ovakvih neprijatnih iznenađenja.

Kao prvo, možete potpuno da isključite mrežu tako što ćete je staviti recimo na profil letenja, i to pre nego što izađete van granica Srbije. Dakle, ne par kilometara pošto pređete granicu ili tek kad sletite i prošvrćkate se po stranom aerodromu. Tada e telefon već automatski povezao na neku mrežu i krenuo je sa potrošnjom, a kilobajt košta ko Svetog Petra kajgana.

Ako ipak želite da primate pozive i poruke, možete samo da isključite mobilni prenos podataka i da gledate u ikonicu za mobilni net ko u ikonu pazeći da je slučajno ne aktivirate.

U slučaju da je to previše stresno i komplikovano, operateri nude opciju isključivanja mobilnih podataka u romingu uz simboličnu nadoknadu, pa i to može biti dobra opcija.

BONUS: Nešto se osećam darežljivo danas, pa imate i bonus. Znate one poruke sa četvorocifrenih brojeva što vam stižu ne znate odakle, a istovremeno imate veći račun, ne znate kako? One vam stižu kada se prijavljujete za lažne vaučere iz Maksija, za 'Ko mi gleda Facebook profil', horoskope, recepte i slično. Ako primetite da vam stiže takva poruka ili se odjavite od poruka ili zamolite operatera da vam ukine VAS poruke.

I za kraj kultna pesma o mobilnom telefonu i spot koji vas neće ostaviti ravnodušnima.

Original magazin - časopis vredan čitanja

Kvalitetan časopis gotovo bez reklama i sa tekstovima koji su smisleni i ne služe samo popunjavanju prostora, a da to nije časopis koji se bavi striktno naukom ili kulturom - do sada ga nije bilo, a sada je tu Original magazin.

Ja sam ga otkrila ovog meseca, a sudeći po anketi koju sam sprovela na svom insta storiju, većina (86%) mojih prijatelja nije imala prilike da čita ovaj časopis. Slede opšti osvrt i pregled decembarskog broja, posle čega će se, nadam se, statistika smanjiti, jer Original magazin to zaslužuje.

Na trafici su mi privukli pažnju sjajan papir, zanimljivo ime i odsustvo bilo čega vrištećeg. Jedna slika i tri naslova, od kojih se jedan bavi ženama, a drugi preduzetništvom delovali su obećavajuće, pa sam se rešila da uzmem časopis i vidim čega sve tu ima.

Teško je odrediti vrstu kojoj Original magazin pripada, jer se bavi širim spektrom tema. Rekla bih da je najpogodniji za obrazovane i kulturne ljude između 20 i 35 godina koji imaju raznovrsna interesovanja i želju da pročitaju ozbiljno i profesionalno napisane članke.

Tematske oblasti koje su pokrivene u ovom broju su: ekologija, zdravlje, lični razvoj, preduzetništvo, tehnološke i IT, inovacije, umetnost, kultura, putopis i tekstovi o znamenitim ličnostima i intervjui sa ljudima koji imaju šta pametno da kažu.

Original magazin izlazi svakog prvog četvrtka u mesecu uz Nedeljnik, a nakon nedelju dana kreće u samostalnu prodaju. Na sajtu Fondacije Novak Đoković, osnivača magazina, piše da svakog 25. u mesecu izlazi na sajtu izlazi prethodni broj časopisa u pdf-u. Pretražih i sajt fondacije i sajt magazina, ali tu verziju ne nađoh.

Ako vi uspete da nađete, dojavite.

Priče za laku noć za male buntovnice, a i za one veće

- Nekada davno bila jedna princeza...

- Misliš princ.

- Jok, mislim princeza. Bila jedna princeza i imala je važan zadatak...

- Koji, da sačeka princa?

E, pa junakinje ovih priča ne čekaju prinčeve. One uzimaju stvar u svoje ruke još od pre Hrista pa sve do današnjih dana. Ovih sto žena se borilo, a neke od njih se i danas bore da ostvare svoje ciljeve i uspeju u životu uprkos svim predrasudama. Znate kakva je situacija sad, a za ranije možemo samo da zamišljamo i po malo iz ove knjige i saznajemo.

Priče za laku noć za male buntovnice, Vulkan izdavaštvo

Prikaz

Dok sam išla u školu, zapitala sam se zašto su svi umetnici i naučnici bili muškarci. Zašto žene nisu slikale, pisale i gledale zvezde? U međuvremenu sam saznala da se tada žene nisu bavile tim stvarima, a još kasnije da je ipak i u tim teškim vremenima bilo žena koje su se drznule da izađu iz okvira Šta ću da kuvam sutra? i urade nešto značajno za sebe i za ceo svet.

U ovoj knjizi se upoznajemo sa 100 žena iz svih vremenskih perioda i raznoraznih profesija - tu su vladarke, sportistkinje, umetnice, naučnice, aktivistkinje. O nekima smo učili u školi, ali o većini nismo. Da li neko zna ko je žena astronom iz Kine XVII koja je pisala poeziju o ravnopravnosti? Koja žena je provela decenije u kućnom pritvoru, a zatim postala predsednik svoje države? A koja je to Srpkinja zaslužila mesto među ovim heroinama?

Priče o tri pomenute i još 97 drugih čekaju u knjizi Priče za laku noć za male buntovnice da vas inspirišu dok ih čitate sa nesumnjivim uživanjem. Svaka priča zauzima jednu veliku stranu knjige, što je dovoljno da se pitko predstave najznačajniji elementi biografije i da vas zaintrigira da kopate dublje i još više saznajete o tim izvanrednim ženama, ali i mnogim drugim vrednim pažnje. Svaka priča je propraćena ilustracijom, koja nam dočarava ne samo izgled nego i karakter opisane junakinje. Na kraju knjige se nalazi i zadatak za vas - da ovu knjigu obogatite još jednom pričom i ilustracijom, onom najvažnijom, o sebi.

Muzej nauke, Valensija (jer saznavanju nikad kraja)

Iako je knjiga namenjena devojčicama, nema nikakvog razloga da pričama o 100 veličanstvenih žena ne počastimo i mi odrasl(ij)e, a dobro bi došla i delu muškog roda koji ne beži od feminizma kao od pošasti (ovima drugima ni nema pomoći, realno). Ja sam je poklonila za rođendan jednoj divnoj, hrabroj i uvek pozitivnoj ženi i preporučila bih je kao idealan rođendanski poklon koji je vredan i kojim ćete pokazati pažnju, divljenje i poštovanje, pogotovo ako se odvažite da na kraju knjige napišete i priču o rođendancu (ali pazite da ostavite mesta da i budući vlasnik dopiše nešto o sebi).

Kako smo uopšte dobili priliku da imamo jednu ovako posebnu knjigu? Pa opet zahvaljujući dvema ženama koje su došle na ideju da uopšte izdaju ovakvu knjigu, ali i svim ljudima koji su finansijski podržali ovu ideju na platformi za skupljanje novca za finansiranje projekata. Hvala Eleni Favilo i Frančeski Kavalo kao i svima drugima koji su stali uz ovu ideju, a koje su autorke spomenule na poslednjim stranicama Priča za laku noć za male buntovnice.

Cena i izdavač

Knjigu je kod nas izdalo Vulkan izdavaštvo, a može se kupiti u knjižarama i online po ceni od oko 1400-1500 dinara. Knjiga ima tvrd povez i veoma kvalitetan papir, što u današnje vreme nije standard, a itekako doprinosi utisku. S obzirom na to da je knjiga nešto sasvim novo i da je sve i tehnički urađeno 'na nivou', rekla bih da je ova cena opravdana i da je vredi kupiti.

Top of the top music - tatina plejlista

Videla sam ovu igricu popularnu među srpskim blogerima kod Olje Ristić, a pošto obožavam muziku, morala sam da se priključim ovom trendu. Pošto još nisam ostvarila blogoprijateljstva, samonominovala sam se za ovu igricu.

Dugo sam razmišljala da li da u post uključim svoje omiljene pesme ili pesme detinjstva ili pak šaljive. Na kraju sam se odlučila na neke koje je tata voleo, jer sam ja uvek u mogućnosti da svoje favorite postavim po društvenim mrežama nekom prilikom, a neka njegove budu ovde na jednom mestu, za uspomenu.

1. Lučano Pavaroti - Furikurikurikula

Dvoumila sam se između ove i O sole mio, ali ova mi je prva pala na pamet. Kad smo išli negde kolima van Beograda, obavezno smo puštali kasete, među kojima je bila i ona sa klasičnom i evergrin muzikom. Baš je bilo zabavno - idemo autom i grmi Pavaroti! Ko zna kako su nas ljudi gledali, ali nama je bilo super 😊

2. Jovano, Jovanke

Svaka sličnost sa mojim imenom je namerna! I zato je tata morao da naručuje tu pesmu na svakom slavlju na kom se naručivati moglo. Jooj, što ja to nisam volela kad sam bila mala, nekako sam se previše osećala izloženo i u centru pažnje, kao da svi znaju da je to za mene i samo u mene gledaju. Jednom sam čak i plakala na nekoj svadbi! Danas volim s vremena na vreme da je čujem i istražim razne varijante. Sviđa mi se ova, pa je kačim umesto klasične, koju svi znate. Kako vam se čini?

3. Luz Casal - Madrugadas

Svidela se njemu i originalna, srpska verzija, ali kad je čuo ovu na španskom, potpuno je odlepio! Držao ju je na desktopu i mislim da je to poslednja koja mu se baš svidela, tako da se morala naći ovde. A vala volim je i ja - baš je lepa i emotivna.

4. Luis (ili Luj?) Armstrong - What a wonderful world

Nedavno sam je kačila na fb uz propratni status, ali sad vam je dajem uz celu priču.

Ležimo tata i ja, ja mala, ne znam da li sam u školu pošla ili nisam, i piči radio.

Tata (koji inače nije znao engleski, pa je bio ponosan na svoje razumevanje): Nebo je plavo...
Ja (ushićeno): I beli oblaci, i beli oblaci!

I to moje prevodilaštvo je zauvek ostalo zapamćeno kao nesumnjiv dokaz mog poznavanja engleskog jezika. Svaki put kad bismo zajedno čuli tu pesmu, tata nije propuštao da odglumi celu scenu ili barem ono: I beli oblaci, i beli oblaci! Evo i belih oblaka i pesme o tome šta to život čini lepim.

5. Cuge Gojković - Janjičar

Na ovu pesmu nemam neki poseban komentar, ali tata ju je baš voleo, pa sam morala da je uvrstim ovde. Toliko ju je jedno vreme puštao, da sam je naučila napamet.
Sad razmišljam kako bi barem tekst bio dobar materijal za napredni nivo srpskog kao stranog (previše volim svoj posao), jer uključuje dosta kulturološkog i reči koje razumeju svi Srbi, a malo koji stranac. Dosta stručnog razglabanja, evo vam pesme!

Na kraju bih nominovala dve osobe koje su obe nedavno počele da pišu blog i inspirišu me svojim radom i kvalitetom:

1) Najbolju drugaricu iz srednje škole - da internacionalizuje ovaj naš trend (a možda nam je i već došao iz inostranstva?) u svom blogu koji teži da pokori svet

2) Dragu koleginicu sa mastera - da oplemeni celu priču lepim izborom muzike za decu. U slučaju da ne izabere ovu pesmu, ja moram da dam preporuku za pesmu Ima jedna pećina stroga i da kažem da je pesma odlična za odrasle.

Moram da dodam i jedan novi blog koji mi je zapao za oko:

3) Psiholog piše blog - da nam predloži neke pesme za opuštanje, umirivanje ili protiv depresije; izbor je na njemu 🙂

Dobrodošli su i svi ostali koji nemaju blogoprijatelje, a nadahnuti su da učestvuju.

Šta je za vas top of the top music?