Neke tekstove (većinu) pišem brižljivo, odmeravajući svaku rečenicu (lažem, svaku reč) dok neke pišem iz snažne pobude da prenesem neku poruku što pre. Ovaj tekst spada u drugu grupu.
Dakle, pauza. Da li ja to imam poriv da vam prenesem poruku da treba da hvatate krivine i zabušavate na svakom koraku? Ne, nikako. Dosta se kod nas izbegavao rad i zato smo tu gde jesmo. Međutim, ljudi su, valjda iz tog straha da se ne pomame za neradom, prešli u drugu krajnost - rade po 10-11 (i više) sati bez mnogo odmora, koji je svakom živom biću neophodan. Da ne bi ispalo da su neradni i lenji, oni sebe teraju preko svih granica koje im postavljaju i telo i psiha. Dok se ne sruše, psihički ne odapnu i slično. Ako si jedan od njih, napravi pauzu.
Pitaćeš me možda šta će ti pauza. Ne znam ja, ali tvoje telo i mozak znaju najbolje. Toliko se procesa dešava na nesvesnom nivou koji nas održavaju u životu bez naše kontrole da mislim da naše telo zaslužuje da ga slušamo i da mu verujemo. Ako telo kaže - odmori se malo, pa onda se odmori malo, pobogu. Ignorišući signale nećeš ništa postići - umor neće otići, bićeš prespor i neproduktivan. I misliš da je bolje tako nego da napraviš pauzu? Greška!
Napravi pauzu i telo će ti biti zahvalno - osvežiće se, regenerisati, prijaće mu dašak odmora, pa će biti spremno da ti opet stavi na raspolaganje svoje pune kapacitete i moći ćeš da radiš kako treba. Čak i kad vremenski izračunaš, više ti se isplati da napraviš pauzu i onda radiš sa energijom i poletom nego da je ne praviš zbog neke griže savesti i onda se mrcvariš i time ne postižež ništa osim navodne čiste savesti. Kad ti telo i psiha sagore, neće ti to mnogo pomoći.
A uglavnom je dovoljno uraditi neku sitnicu ili radnju koja vremenski kratko traje, samo da izađemo malo iz stanja fokusiranosti u stanje relaksacije. Idi u wc, namaži kremu za ruke, popij čašu vode, operi čašu u sudoperi, skuvaj kafu, skreni pogled na nešto lepo u svom okruženju, gricni nešto.
Ili malo piši, kao ja u svojoj pauzi 🙂
Dakle, pauza. Da li ja to imam poriv da vam prenesem poruku da treba da hvatate krivine i zabušavate na svakom koraku? Ne, nikako. Dosta se kod nas izbegavao rad i zato smo tu gde jesmo. Međutim, ljudi su, valjda iz tog straha da se ne pomame za neradom, prešli u drugu krajnost - rade po 10-11 (i više) sati bez mnogo odmora, koji je svakom živom biću neophodan. Da ne bi ispalo da su neradni i lenji, oni sebe teraju preko svih granica koje im postavljaju i telo i psiha. Dok se ne sruše, psihički ne odapnu i slično. Ako si jedan od njih, napravi pauzu.
Pitaćeš me možda šta će ti pauza. Ne znam ja, ali tvoje telo i mozak znaju najbolje. Toliko se procesa dešava na nesvesnom nivou koji nas održavaju u životu bez naše kontrole da mislim da naše telo zaslužuje da ga slušamo i da mu verujemo. Ako telo kaže - odmori se malo, pa onda se odmori malo, pobogu. Ignorišući signale nećeš ništa postići - umor neće otići, bićeš prespor i neproduktivan. I misliš da je bolje tako nego da napraviš pauzu? Greška!
Napravi pauzu i telo će ti biti zahvalno - osvežiće se, regenerisati, prijaće mu dašak odmora, pa će biti spremno da ti opet stavi na raspolaganje svoje pune kapacitete i moći ćeš da radiš kako treba. Čak i kad vremenski izračunaš, više ti se isplati da napraviš pauzu i onda radiš sa energijom i poletom nego da je ne praviš zbog neke griže savesti i onda se mrcvariš i time ne postižež ništa osim navodne čiste savesti. Kad ti telo i psiha sagore, neće ti to mnogo pomoći.
A uglavnom je dovoljno uraditi neku sitnicu ili radnju koja vremenski kratko traje, samo da izađemo malo iz stanja fokusiranosti u stanje relaksacije. Idi u wc, namaži kremu za ruke, popij čašu vode, operi čašu u sudoperi, skuvaj kafu, skreni pogled na nešto lepo u svom okruženju, gricni nešto.
Ili malo piši, kao ja u svojoj pauzi 🙂
Osvežiš me tekstovima. Uvek.
ОдговориИзбришиI mene ovako lepi komentari, veruj 😘
Избриши