Top of the top music - tatina plejlista

Videla sam ovu igricu popularnu među srpskim blogerima kod Olje Ristić, a pošto obožavam muziku, morala sam da se priključim ovom trendu. Pošto još nisam ostvarila blogoprijateljstva, samonominovala sam se za ovu igricu.

Dugo sam razmišljala da li da u post uključim svoje omiljene pesme ili pesme detinjstva ili pak šaljive. Na kraju sam se odlučila na neke koje je tata voleo, jer sam ja uvek u mogućnosti da svoje favorite postavim po društvenim mrežama nekom prilikom, a neka njegove budu ovde na jednom mestu, za uspomenu.

1. Lučano Pavaroti - Furikurikurikula

Dvoumila sam se između ove i O sole mio, ali ova mi je prva pala na pamet. Kad smo išli negde kolima van Beograda, obavezno smo puštali kasete, među kojima je bila i ona sa klasičnom i evergrin muzikom. Baš je bilo zabavno - idemo autom i grmi Pavaroti! Ko zna kako su nas ljudi gledali, ali nama je bilo super 😊

2. Jovano, Jovanke

Svaka sličnost sa mojim imenom je namerna! I zato je tata morao da naručuje tu pesmu na svakom slavlju na kom se naručivati moglo. Jooj, što ja to nisam volela kad sam bila mala, nekako sam se previše osećala izloženo i u centru pažnje, kao da svi znaju da je to za mene i samo u mene gledaju. Jednom sam čak i plakala na nekoj svadbi! Danas volim s vremena na vreme da je čujem i istražim razne varijante. Sviđa mi se ova, pa je kačim umesto klasične, koju svi znate. Kako vam se čini?

3. Luz Casal - Madrugadas

Svidela se njemu i originalna, srpska verzija, ali kad je čuo ovu na španskom, potpuno je odlepio! Držao ju je na desktopu i mislim da je to poslednja koja mu se baš svidela, tako da se morala naći ovde. A vala volim je i ja - baš je lepa i emotivna.

4. Luis (ili Luj?) Armstrong - What a wonderful world

Nedavno sam je kačila na fb uz propratni status, ali sad vam je dajem uz celu priču.

Ležimo tata i ja, ja mala, ne znam da li sam u školu pošla ili nisam, i piči radio.

Tata (koji inače nije znao engleski, pa je bio ponosan na svoje razumevanje): Nebo je plavo...
Ja (ushićeno): I beli oblaci, i beli oblaci!

I to moje prevodilaštvo je zauvek ostalo zapamćeno kao nesumnjiv dokaz mog poznavanja engleskog jezika. Svaki put kad bismo zajedno čuli tu pesmu, tata nije propuštao da odglumi celu scenu ili barem ono: I beli oblaci, i beli oblaci! Evo i belih oblaka i pesme o tome šta to život čini lepim.

5. Cuge Gojković - Janjičar

Na ovu pesmu nemam neki poseban komentar, ali tata ju je baš voleo, pa sam morala da je uvrstim ovde. Toliko ju je jedno vreme puštao, da sam je naučila napamet.
Sad razmišljam kako bi barem tekst bio dobar materijal za napredni nivo srpskog kao stranog (previše volim svoj posao), jer uključuje dosta kulturološkog i reči koje razumeju svi Srbi, a malo koji stranac. Dosta stručnog razglabanja, evo vam pesme!

Na kraju bih nominovala dve osobe koje su obe nedavno počele da pišu blog i inspirišu me svojim radom i kvalitetom:

1) Najbolju drugaricu iz srednje škole - da internacionalizuje ovaj naš trend (a možda nam je i već došao iz inostranstva?) u svom blogu koji teži da pokori svet

2) Dragu koleginicu sa mastera - da oplemeni celu priču lepim izborom muzike za decu. U slučaju da ne izabere ovu pesmu, ja moram da dam preporuku za pesmu Ima jedna pećina stroga i da kažem da je pesma odlična za odrasle.

Moram da dodam i jedan novi blog koji mi je zapao za oko:

3) Psiholog piše blog - da nam predloži neke pesme za opuštanje, umirivanje ili protiv depresije; izbor je na njemu 🙂

Dobrodošli su i svi ostali koji nemaju blogoprijatelje, a nadahnuti su da učestvuju.

Šta je za vas top of the top music?

4 mane lanaca škola stranih jezika

Skloni smo s razlogom da verujemo brendovima. Zato kad odemo u drugu državu, trčimo u Mek, a kad smo u drugom kraju grada, radije se odlučujemo za objekat lanca kafea, nego za lokalni kafić. U svakom objektu je isti standard i kvalitet usluge.

Znamo šta da očekujemo, a ljudi su bića sigurnosti i navike. Osim toga, vodimo se za mišljenjem većine - ako svi idu tamo, mora da je dobro.

Isto važi i za škole stranih jezika. Škola uloži pare, izgradi brend i dobije poverenje. I onda se ljudi bez mnogo razmišljanja i istraživanja odluče baš za nju. Pored nesumnjivih prednosti lanaca škola stranih jezika, evo i nekoliko mana, čisto da imate širu sliku kada birate kome ćete pokloniti poverenje.

1) Cena 

Hoćeš poznat brend - plati! Oni su uložili vreme i novac da bi postali poznati i da bi ti imala/imao osećaj sigurnosti i poverenja kada učiš kod njih, i to je skroz u redu. 

Cene mogu biti astronomske tamo gde imaju zaista vrhunske profesore i odnos prema klijentu, pa ko ne želi mnogo da razmišlja, a kvalitet mu je imperativ - ovo je najbolja opcija.

Mogu biti i visoke za usluge koje nude, ali prikazane tako da se vama čini da to uopšte nije mnogo novca. 
Dobro sam prošao, ovo je baš povoljno - mislite. 
Međutim, ako pogledate još neku školu, videćete da su cene slične, a možda čak i niže, za jezički paket za ciljnu grupu kojoj vi pripadate.

2) Male grupe

E, ovo mi je hit kad vidim: Male grupe, od xy do 12 učenika. DVANAEST! To oni zovu malo?

Ljudi moji, zamislite da ste na času sa još 11 učenika i da čas traje 60 minuta. To znači da svako od vas ima SAMO PET MINUTA da priča na ciljanom jeziku tokom časa, a da ne pominjem to da profesor ne služi samo za ukras, već da vam ponešto i objasni, pa vaših 5 minuta lako spadne na 3-4.

Ali hajde neka bude 5. Ako imate 2-3 puta nedeljno čas, to je 15 minuta nedeljno. Ovo je jednostavno nedovoljno i neprihvatljivo malo.

3) Smeštanje u neodgovarajuću grupu

Ovo vam se vrlo lako može dogoditi svuda, ali što škola više teži da bude mašina za profit umesto obrazovna institucija, to su veće šanse da vam se desi baš to.

Neće vam reći da nema trenutno grupe za vas - kako onda da zarade? Smestiće vas za ceo nivo nižu grupu ako im tamo fali jedan čovek da je formiraju. Ovo se meni desilo. Da ne ulazim u razloge zašto sam pristala na to. Iako je profesorka bila vrhunska i mogla je da posveti pažnju mojim greškama i onome što je meni korisno, činjenica je da sam štrčala po znanju, a grupa bi trebalo da bude ipak homogena koliko god je to moguće.

Ako kaskate za grupom, neće vam reći da je bolje da uzmete dodatne individualne časove. Grupa ne može ispaštati zbog vas, tako da će oni ići svojim tempom, a vaš novac biće proćerdan. Naravno, neće vam ga vratiti.

4) Nedovoljno stručni profesori

Verovali ili ne, i ovo se dešava po ovakvim školama. Piše da su svi diplomirani filolozi, ali ne verujte svemu što piše. Može se desiti da imaju samo maglovitu predstavu da je Filološki tu negde kod Filozofskog.

Ali hajde da uzmemo u obzir one koji znaju gde je Filološki i ponekad ga posete. Neko može da završi recimo nemački, i on je diplomirani filolog. Ali da li je na osnovu toga dovoljno stručan i da predaje engleski i srpski strancima? Ne bih rekla. 

Naravno, postoji mogućnost da se takvi ljudi osposobe, ali znanje jezika samo po sebi i eventualno poznavanje opštih metodičkih principa nisu dovoljni da neko može sebe da nazove (ili škola da ga nazove) dovoljno kvalitetnim predavačem (a za taj kvalitet vi dobro plaćate)

Zašto vam sve ovo pišem? Jer smatram da imate pravo da znate sve informacije, pa onda na osnovu toga da donesete odluku. 

Da idete kod bilo koga, to vam ne bih preporučila. Bolje sačuvajte tih 100-200€ ili ih utrošite na putovanje u zemlju u kojoj se taj jezik govori (a za engleski možete otići i u neku susednu zemlju i provežbati) - pametnije ćete uložiti svoj novac.

Kakva su vaša iskustva sa učenjem stranih jezika u velikim lancima škola?

Ko vam to decu uči strani jezik?

Vi mislite ovako: Daću dete na časove stranog jezika (najčešće engleskog), to je dobro da uči u tom uzrastu i rešio sam problem. Je li tako? Dabome da je tako, i to je potpuno pogrešno.

Šta vi mislite, da su škole ili privatni profesori uvek savesni i odgovorni i neće se prihvatati podučavanja vaše dece u dobu kada im je NAJVAŽNIJE da imaju dobrog profesora? Kamo lepe sreće, ako se uzdate samo u sreću po ovom pitanju.

Savesnih i iskusnih svakako ima i ako vam dobar profesor podučava dete, vrlo je verovatno da će ono dobiti lep osnov i LJUBAV prema jeziku (o važnosti ljubavi kasnije, taj deo obavezno pročitajte). Osim toga što pravilno govori, profesor će primetiti i kad dete pravi tipične greške kod učenja jezika i strpljivo će i sa uspehom ispravljati.

S druge strane, nedovoljno stručan profesor te greške neće primećivati. Štaviše, verovatno će ih i sam praviti, što dovodi do veoma opasne pojave - automatizacije grešaka. Što bi se reklo - ode mast u propast, jer kad se greška automatizuje, potrebno je toliko truda da se to ispravi da smo skloni da neke slučajeve nazovemo nemogućim.

A sve ovo se događa iz više razloga. Prvi je onaj koji sam navela na početku - verujete u savesnost škola i profesora. Istina je da je većini stalo SAMO do toga da vam uzmu pare (da se ne lažemo, svi rade za profit, ali samo neki od njih hoće zauzvrat da pruže obećanu vrednost i kvalitet). A za profesora će lako - pa šta će deci diplomirani filolog (a to da je i među njima tek nekolicina valjanih je tužna tema za neki drugi post) i stručnjak, njima treba samo par reči, nekoliko pesmica i to je to.

Meni ova zabluda toliko smeta da često umem da se žalim prijateljima na to kako svako ko zna da sklepa 2-3 rečenice misli da može da podučava decu. Pa taj će u jednoj rečenici 10 grešaka napraviti i zar ta osoba deci da bude primer jezika kakav treba da govore?

Nego, dosta žaljenja, hajde da vidimo šta vi možete da uradite da ne zapadnete u nezavidnu situaciju. Posvetite vremena da doznate kakva je ta škola i kakav je nastavnik koji radi s vašom decom. Ima li škola neku licencu, a nastavnik diplomu ili ekvivalentno znanje i smisao za rad sa decom? Šta rade deca na tim časovima, kakva je atmosfera, kako se osećaju posle? Da li je prostor neka adaptirana rupa ili je pak prijatan za rad? Kakvi se udžbenici i nastavni materijali koriste? Da li je cena nerealno niska (ako jeste, nastavnik je jako malo plaćen, pa su šanse da je taj neko dobar veoma male, da ne kažem nemoguće)?

Hajde, možete vi to. Ne verujem da je teže od špijuniranja ljudi po fejsu i instagramu (svi ovo radimo, da se ne lažemo), a mnogo je korisnije za budućnost vašeg deteta 🙂

E, da! Ljubav koju pomenuh na početku. Ona je veoma važna, moram reći čak i - krucijalna! Ovo važi za sve uzraste. Ako imate otpor prema nekoj vrsti informacija, one u vašu glavu ulaziti neće. Učenje stranog jezika nije izuzetak. Tj. može ponešto i da uđe ako ste baš talenat, ali slaba vajda od toga. U tom slučaju se prvo mora razvijati pozitivna emocija deteta (ili čoveka) prema jeziku. To će ti trebati za posao jednog dana neće mnogo pomoći. Pa setite se sebe sa 5, 10, 15 godina, za neki apstraktni posao jednog dana ste se brinuli ko za lanjski sneg. Motivacija za posao pali samo kad vam gori pod nogama, morate naučiti taj jezik odmah inače nećete dobiti super poziciju koja vam baš treba, nećete zapaliti preko i sl. U tom slučaju ćete učiti kao blesavi. U drugim slučajevima - teško.

Kako onda razviti ljubav? Ja imam neke ideje, ali bih volela da čujem i vaše - kako svesno razviti ljubav prema nečemu? Pišite mi, pa da napravimo od toga lepu priču.

Veliki pozdrav do skorog pisanja,
Jovana

P.S. Ne bilo vam glupo, tražite diplome na uvid, i za to se laže samo tako.